zdravljeimedicina

DRUGI NAZIVI: gospin trn, badelj, osljebad, oslobod, beli stričak, šareni čkalj, šarena badeljka i divlja artičoka.

OPIS BILIKE: Sikavica pripada porodici Asteraceae (glavočike). Iednogodišnja je zeljasta biljka, koren joj je mesnat, vretenast, a stabljika uspravna i viša od 2,5 m. Listovi su veliki nazubljeni, tamnozelene boje s bodljama koje luče otrov. Površina lista presvučena je voštanom prevlakom. Na vrhovima razgranate stabljike oblikuju se glavičasti cvetovi veličine 5-8 cm. Cvetovi su ljubičasti, retko beli, a spoljne latice završavaju vrlo oštrim bodljarna.

Plod je izdužen, jajast, dug 8-9 mm. Opna zrelog ploda je smeđa sa svetlim

pegama i žutim prstenom. U plodu se nalazi 2-5% ?avonoída i to više u plodu

belih cvetova nego ružićastih. Plodovi sadrže i masna ulja. Vegetacija sikavice traje 110 do 140 dana.

RASPROSTRANJENOST: Samoniklo se nalazi u području šireg Sredozemlja, u svim krajevima s toplijom klimom, u Dalmaciji, ali i u Hercegovini na suvim i sunčanim položajima. Uzgaja se u celom svetu.

STANIŠTE: Najčešće na gnojištima, nasutim humusom bogatim terenima.

VREME CVETANJA: U junu i julu, 80- 90 dana posle nicanja, pojavljuju se cvetovi. Seme se često osipa, što je karakteristika za vrste s produženim razdobljem cvetanja.

SETVA: Sikavica je biljka toplog podneblja. Rod ploda i sadržaj aktivne materije se smanjuje ako su obilne padavine i niske temperature. Na kvalitetnijem tlu daje veći rod, inače nije izbirljiva u pogledu tla. Kao jednogodišnja biljka dobro se uklapa u plodored, ali zbog znatnog osipanja semena pre žetve i za vreme nje pogodna kao predusev. Seme koje se ospe sledeće se godine u novom usevu pojavljuje kao korov. Sikavicu treba posejati što ranije u proleće. Međuredni razmak je 70 cm, a u redu se seje

25-30 klijavih zrna na dubini 2,5 do 3 cm. Žanje se kada su svi cvetovi suvi, a

primarni cvetovi postanu beli (obično u avgustu i septembru). Plodovi se suše, dorađuju i spremaju na suvom mestu.

LEKOVITI DEO BILJKE: Upotrebljavaju se list i seme sikavice. U narodnoj 

medicini sikavicom se leče oboljenja jetre, žuči i gušterače. Laboratorijskom

analizom sikavica je "rehabilitovani korov. Zdravlju služi od antičkih vremena jer je preporučuje već starogrčki lekar Dioskorid. Nekad su se od korena i listova sikavice kuvali napici protiv groznice, probadanja slabina, vodene bolesti i izostanka menstruacije. Laboratotijske analize semenki otkrile su aktivne sastojke koji sadrže eterično ulje, aminokiseline, biogene amine koji deluju na vegetativni nenmi sistem, ujedno regulišu organsku razmenu materija i stimulišu žive ćelije u jetri, gde deluju zaštitno, koristeći i u

stanjima hepatitisa (akutne upale jetre),ćak pri hroničnim hepatopatijama,

sve do ciroze - otvrdnuće jetre, oštećenja jetre od alkohola i raznih lekova. Nemačka farmacija koristi tinkturu od zrelih plodova i semena, a američka koristi biljku u cvetu. U narodnoj medicini se koriste listovi Cardui mariae folium, a negde i zelen - cela biljka. Najdelotvorniji je ?avonoid silamarin. Kod nas može da se nabavi suvi ekstrakt pripremljen iz plodova biljke, u obliku tableta - dražeja, ñlm-tableta i kapsula.

PRIPREMANJE:

* Čaj - 1 kašičica sikavice se prelije s 2 dl vrele vode, ostavi da odstoji 10 do

20 minuta, procedi i nezaslađeno pije pre jela, 2 do 3 puta dnevno, polako u

gutljajima, za navedene bolesti i tegobe.